Mračni
2009 jul 1
- Pogledaj, ono je Mračni, on siše život i iz najživljih, ubija radost i u najradosnijima. Žalost i propadanje su njegovi tragovi, a učmalost siguran znak njegova prisustva. Njegove riječi su prazne a pogled, beživotan i opterećujući, oduzima snagu. Nosi sobom smrad močvare. Hajdemo, ovamo je krenuo.
- Čekaj, želim upoznati tog čovjeka.
- Zar ne ču moje riječi? Zar ti one nisu dovoljne? Odnijeće ti osmijeh sa lica!
- Svejedno, sjedi da ga sačekamo.
- O, budalo, pa ko bi ikada dobrovoljno pristao na mučenje?! Želiš, valjda, da kušaš svoju snagu, ili šta? Ta njega niko ne voli, niti ko želi njegovo društvo. Ne kazuje li ti to dovoljno?
- Pa zar ne znaš, prazni čovječe, da je ljubav najpotrebnija onima koje je najteže voljeti?
…
Istina.Cista i nepobitna istina o „mracnima“…Volim da ih volim…
Upravo tako!
Pridružujem se mišljenju ovog društva mrtvih pesnika
Možda im je i potrebno da ih neko voli, ali ne znam ko može da ih voli sem možda neko ko je i sam potajno mračan
Može da ih voli onaj ko malo dublje gleda i razmišlja…Najmračniji ljudi koje sam upoznala imali su najsvetliju dušu…Oni vedri i nasmejani,često su iznutra najmračniji..
Tu si u pravu veštičanstvena, nije uvek sve kako izgleda. Ali ljudi uglavnom beže od mračnog i nesrećnog, sklanjaju pogled pred ružnim…
Breskvice, čitaj i uči. Čitaj…. I uči… Imaš od koga.
Ti što beže i sklanjaju pogled…Šta misliš čega li se plaše? Možda da ce videti svoj odraz mračni…